Fruška Gora - Orlove stene

Oktobar i Fruška Gora sa jesenjim zlatnim bojama i Orlove stene koje imaju nesvakidašnji pogled na šumu Fruške Gore. 

By Maja

Oštre i šiljate stene koje štrče iz prašnjave crvenkaste zemlje, više podsećaju na površinu Marsa nego na pitomu Frušku goru. Ovaj vrh je posebno interesantan s jeseni, kada se listopadno drveće na padinama razigra sa oktobarskim bojama!

Skačemo iz kreveta pre svitanja, razdragano i veselo, nimalo nalik buđenju pred odlazak na posao! Tačno je, nije bitno šta radiš, već kako se osećaš, a odlazak na pešačenje, otkrivanje novih predela, raspaljuje maštu i greje dušu.

Namera nam je bila da prođemo stazu i da nakon toga posetimo izletište Letenka, ali nas je put prvo naveo do tamo. Na Letenci je i škola u prirodi Pokrajinskog zavoda za sport i medicinu sporta. Usprkos tome da je trenutno zatvoren, sve je besprekorno čisto i uređeno. Nama je najinteresantnija bina, sa sedištima koje podsećaju na rimski amfiteatar, mesto gde se leti održavaju predavanja za ljubitelje astronomije. Letenka, mesto gde se najlepše vide zvezde, sada je bilo obasjano suncem. Osveženi, nastavljamo naše putovanje.

Dužina: 10km

Nadmorska visina: 410m

Težina: Zahtevna tura

 

Stenoviti vrhovi su toliko fascinanti da i dalje jurimo pogled s visokih šiljaka koji oduzima dah! Ovoga puta su to dvesta miliona godina stare stene koje govore o bogatoj geološkoj prošlosti Fruške gore.Očekivala jesam razigranost oktobarskih boja, ali ne i pravcatu zlatnu kišu lišća koji opada! Prvi put sam bila svedok prave bujice šarenih listova koji se polako spuštaju, čineći pravcatu zavesu pred očima. Pitome šume, lagane staze prekrivene travom i opalim lišćem, opijajući vazduh, sunce koje se probija kroz krošnje drveća, bogatstvo glasova pomešanih u divnu harmoniju, pruža neverovatan osećaj da šuma peva! U takvoj atmosferi neosetno stigosmo do Orlovih stena. Prelep vidikovac, očaravajuće mesto za divan predah.

Nastavljamo put kojim se ređe hoda. Odlična je markacija, ali stazu polako osvaja nisko rastinje, oborena stabla  otkinute grane, što daje posebnu draž ovoj šetnji. Staza je laka, ali naravno ne i ravna, tako da već u drugom satu hodanja, počinje češće zastajkivanje i pauze za ćaskanje. Nekako spontano kreće i pesma Zvonka Bogdana: „Ravno, nigde brda, sve je ravno….“ . Magična Fruška gora, pitoma i inspirativna!

A u podnožju, između vrha Orlovac i Crveni čot, skoro presušen Dobri potok, sada ga je lako i preskočiti. Ovde malo čistine, možemo se i utrkivati!I Sad sledi blagi uspon, prelepom stazom do Crvenog čota najvišeg vrha Fruške gore, na 539 metara nadmorske visine.  Na vrhu je radio televizijski predajnik, koji čuvaju slatke kuce, da li su pregladnele ili smo im bili dragi, uglavnom su halapljivo progutali sve što smo im našli u polupraznim rančevima: sendviče, hrono hleb, proju … čak i bananu.

Dan još uveliko traje,ostaje nam vremena da obiđemo i Vrdničku kulu! Ovo je već lepo uređena staza, posećena vikendom. U podnožju meštani nude domaće proizvode: med, pekmez, čajeve i rakije. U šumi podno kule je avantura park, koji deluje izazovno i uzbudljivo. Vrdnička kula je dobila divne drvene stepenice, tako da se može najzad obići na bezbedan način i s vrha se diviti podnožju Fruške gore, Vrdniku i Pavlovačko jezero.

I na kraju… naravno stiže na red iće, piće i razmena utisaka. Dok gledamo zalazak sunca priznaju svi da su se na ovoj turu baš umorili ! A kakvo bi bilo planinarenje, a da ne protegnemo noge i otvorimo pluća?!

Fruška gora, pluća Vojvodine, ekološka oaza, netaknuta priproda, mesto razigrane rekreacije, divnih šuma, šuškavih staza…….. čeka VAS! Poletite joj u zagrljaj!

Zatvori