GRADAC

Tura za pamćenje i definitivno ćemo je ponoviti!

By Maja

Kiše su padale danima, nedeljama. Proleće je zaboravilo da nam donese sunce, uprkos tome krenuli smo u šetnju kanjonom reke Gradac. Razmišljam, da li je uošte prohodna staza uz reku, ili ćemo gaziti kroz ledeno rečno korito.

Krećemo orni za nove akcije, počinju priče i već kujemo planove za naredne ture, vadimo hranu iz ranaca….., ko je već poneo, jer neki su divne slasne sendviče zaboravili kući!!!  Ništa zato, pauza za pušače i za nabavku uz put i naravno pauza i za nezaobilaznu kaficu!

Na stazu krećemo od manastira Lelić. Obilne kiše su ostavile traga, makamdamski put se tek nazire ispod blatnjave zemlje, tako da spust postaje zabavno klizanje i preskakivanje. A najednom prepreke na putu! Stado ovaca nam zauzelo stazu, a mi oduševljeno gledamo, kako pametni psi brinu o stadu i vode računa da nijedna ovčica ne zaluta.

Posle 1,5 km stižemo u klisuru reke Gradac, zaštićen predeo izuzetnih odlika. Reka Gradac je jedna od najčistijih reka u Evropi, ponornica, koja izvire ispod planine Povlen i ponire. Ponovo izbija kod sela Bogatića, kod Jakog izvora i odatle počinja klisura dužine oko 22 km sve do Valjeva do ušća u reku Kolubaru. Krećemo ka izvoru, kraj  izletišta Šareno platno, nastavljamo kraj stare vodenice ka izvoru. Do samog izvora ovoga puta nismo stigli, ipak je voda zagospodarila ovim terenom. U povratku smo rado zastali u Eko bivku i napravili zasluženo pauzu i okrepu. Negde na vrhu brda, u ataru sela Brangović skriveni su ostaci velike tvrđave, Iako je u narodu poznat kao „Jerinin grad“, na osnovu pronadjenih dokaza pretpostavlja se da je podignuta u IV veku. Na ovom lokalitetu nadjeni su i predmeti koji datiraju još iz rimskog carstva, naime ovo je bio jedan od ključnih putnih pravaca tog doba. I tako, obilaskom prirodnih lepota Srbije, uvek mi se ukaže želja za novom avamturom. Sledeća je poseta ovog atraktivnog lokaliteta i istraživanje gornjeg toka reke Gradac.

Dužina: 8km

Visinska razlika: 150 i 989 stepenika 🙂 

Težina: srednja!

Nastavljamo put tik uz smaragdno zelenu vodu, divimo se brzacima i divnim šumama klisure. Put je blatnjav, klizav neki se spuštaju kao s tobogana, srećom nema visinske razlike. Uz opšti smeh, spuštamo se do vode na temeljno pranje i čišćenje. Stižemo tako do mostića od balvana i prelazimo na drugu obalu do etno domaćinstva Skok po skok. Puna terasa izletnika, prijatna družina, gostoljubivo osoblje, krunisalo je ovu akciju.

Nas nekoliko znatiželjno odlazimo do železničke stanice. Staza je zaista skoro neprohodna, što nas nije obeshrabrilo, jer svakako moramo videti šta je „iza brda“, tako da smo uspeli da se spustimo do pruge i da virnemo u železnički tunel. A dok mi opušteno završavamo pauzu, stado koza se vraća sa ispaše. Posmatramo ih kako spretno prelaze preko mostića od balvana, predvođeni kozicom čija je jedna noga povređena. Svi strpljivo čekaju da ona prva pređe, oglašavajući se malenim zvoncetom oko vrata. Čudesno, kako reče Sanda, ljudi bi trebalo češće da posmatraju životnje i da uče od njih!

Mi koristimo priliku da obidjemo manastir Ćelije u neposrednoj blizini. Ženski je manastir, nije tačno utvrđeno vreme nastanka, veruje se da je ktitor bio kralj Dragutin Nemanjić u 13 veku. U sastavu manastira izgrađen je novi velelepni hram.

Završetak naše  akcije je u velikom stilu. Odlučili smo da se popnemo do puta stepenicama. Nismo ih tačno uspeli prebrojati, zvanično ih ima 930, dužine 600 metara, sa 150 metara visinske razlike i najduže su stepenice u Srbiji.

Bravo za nas!!!

Zatvori