Homoljske planine i Krupajsko vrelo

Pročitajte više o ovoj avanturi, 

saznajte šta se sve može videti, osetiti i kako smo se mi zabavili.

by Maja

Da li zahvaljuci homoljskoj magiji ili našoj rešenosti da planinarimo, ali uprkos kišovitoj večeri prethodnog dana, nas je ujutru obradovalo sunce! Iako se svaka akcija do tančina planira, najlepši predeli zasijaju u punoj lepoti tek pod sunčevim zracima. Tako smo mi i ovog puta orni dočekali našeg Velju i krenuli put Homolja u novu avanturu.

Prva pauza stiže posle kraćeg traženja kafanice koja je spremna da otvori svoja vrata u nedeljno jutro i uz „ako baš moram“ pozdrav konobara. Kafanica dekorisana za najluksuznija slavlja, pa se neko zaleće i traži čak toplu čokoladu!!! Kako nema, a nema ni espreso,… može naravno i obična kafa.  A uz kafu stiže i domaća – ekološka, sa mirisom zaboravljenih vremena,  i naravno štrudle s makom!!! Umesila nama naša Bona i ovako započinje dan poklonjen sebi, nestaje sva užurbanost urbane radne nedelje, kreće avantura i jedan sasvim drugačiji vikend.

Pešačku turu započinjemo u selu Bistrica, poznatom po najvećem broju aktivnih vodenica, etno selo koje neguje sećanje na prošlost i čuva tradiciju predaka. Ali za mene je Bistrica interesantna, jer se tu rodio i odrastao Dragutin Tomašević, naš prvi olimpijac koji je trčao maraton u Stokholmu na olimpijskim igrama daleke 1912. godine. Slavu je stekao i ostao zapmćen kao „nadčovek“, koji se trkao sa parnom lokomotivom i …. POBEDIO!

Makadamski put vodi iz centra Bistrice, prolazimo pokraj nekoliko vodenica, stare i do dvesta godina, koje prkose modernim vremenima i strpljivo čekaju da voda ponovo jurne sa obližnjih padina.  Pešačka staza počinje malo niže od porte Crkve Svetog cara Konstantina i carice Jelene, koji je sagrađen na ruševinama manastira Đerinac. Tu je izletište u divnoj hladovini guste šume sa česmom, drvenim klupama i malom pozornicom. Tu se s proleća održava Sabor vodeničara i pomeljara, a mi malo zastajemo da istražimo okolinu. 

Dužina ture: 10 km

Visinska razlika: 430

Težina: Laka 

Nakon okrepljujuće pauze nastavljamo šetnju stazom uzbrdo, kroz pitomu šumu i zelene livade i pašnjake. Napredujemo laganim tempom, uživajući u divnom danu i letnjem zelenilu, uz veselu graju i smeh učesnika. I tako…, korak po korak, pauzu po pauzu, osluškijući i iščekujući iznenadni susret sa zekom, srnom ili ovčicom, stižemo do Lukinog kamena. Ispred nas se ukaza upečatljiva krečnjačka stena, sa fascinantnim šiljcima, neočekivana kamena golet nasuprot pitomoj zelenoj okolini.  Ako je ponavljanje majka znanja, penjanje vrhova je lek za strah od visina. Mislim i verujem! Stoga složno svi napred! Ko spretrno, ko uz nečiju pomoć svi smo se popeli da bacimo pogled. Stene nisu visoke, ali je provalija moćna! Negde dole, vijuga put oko manastira Reškovica i vide se automobili ne veći od palca.

Odmor na vidikovcu oduzima dah, reči postaju suvišne, svesni smo moćne prirode i odjednom shvatamo koliko su tričave svakodnevne sitnice zbog kojih se nerviramo. Zadovoljstvo zbog još jednog osvojenog vrha, uspeh zbog pobeđenog izazova, najveća je  nagrada  svakom planinaru.

Spuštanje je zabava, odlična  za sticanje kondicije, te smo živahnim i brzim tempom stigli do mesta gde  je  vodopad, koji je trenutno presušio. Nerado priznajem, da sam se nadala čudu i da će se barem tanak mlaz vode pojaviti u trenu. Nisam se razočarala, već učvrstila nameru da se vratitm u proleće kako bih upoznala razigranu bistričku reku.

U povratku smo svratili u portu crkve i utolili žeđ sa lekovitog izvora. Lekovitost vode nije ispitana ali se veruje da leči groznicu i uroke! Obavezno umivanje, jer ako smo na homoljskoj stazi slučajno nagazili ili pokupili vlašku magiju, lekoviti izvor će sigurno zaustaviti dejstvo uroka!


Nastavljamo dalje kroz kapiju Homolja i Gornjačke klisure ka Krupajskom vrelu. Lepotu tirkizne vode, fascinantnu mešavinu boja, igru svetlosti, svežinu koja budi sva čula ne možemo ni uslikati ni opisati. Zastajemo i upijamo energiju, sada u trenutku, vreme posle prošlosti a pre budućnosti.

A na kraju, kruna akcije svakako je veselo druženje uz domaće specijalitete. A to bi bila homoljska jagnjetina po mom ukusu, avaj ovoga puta pečenje dobijaju samo gosti uz prethodnu rezervaciju! Sreća nam se ipak osmehnula, slistili smo specijalitet kuće – pastrmke na žaru  i sabirali utiske dana uz homoljsko točeno.

Još jedna uspešna akcija Vopi družine, zadovoljni novi članovi, razigrana maštanja o budućim pešačkim turama, a ja zahvaljujući ukusnoj pastrmci počinjem da uživam u drugačijoj ishrani, ali o tome u nekom nastavku…

 

 

Podeli tekst za drugima

Zatvori