Kanjon Crne reke

Kanjoning kroz Crnu reku je uzbudljiva i prelepa avantura za letnje dane, aktivnost u hladu uz povremeno brćkanje u planinskoj rečici. Tura za svakoga!

by Maja

Krećemo put Valjeva, ovog puta ojačani za tri nova člana! Mi smo kao ringišpil, neko ulazi, drugi izlaze, ali je odličan provod i prava zabava zagarantovana! Stiže i prva jutarnja kafica, ona najbolja sa mirisom avanture iukusom drugarstva. Novi je izazov pred nama koji očekujemo željno: skakutanje po kamenju u kanjonu Crne reke. 

Kanjoning, rekreacija za srce, naša tura spada u lakše, nema skakanja sa litice, spuštanja kanapom ni ronjenja. 

S vrha Ljutog Krša, vekovima se sliva voda, zimi8 tutnji snažna, bogata i silovita, a leti dobročudno klizi i miluje padine Maljena i nesebično okrepljuje putnike namernike, koji se upute u ovu oazu prirode. 

Leto ne jenjava, počinje još jedan užareni dan, ali smo mi na vreme odmakli od gradskog asfalta i stižemo na obronke Divčibara. Tabanamo kaldrmom u okrilju hlada borove šume i stižemo do puteljka, koji kroz grm poluzrelih malina vodi do Crne reke. Prelazimo trošni mostić i polazimo u planine. Na početku vežbamo planinarenje i spuštamo se niz travnatu padinu kraj visokih borova. Dobro nam ide, čak i oni koji se boje visine napreduju korak po korak uz podršku drugara iz družine. Jer, nije bitno stići prvi, bitno je biti deo ekipe! A Vopi je prava družina, svi su složni da pomognu onome kome je potrebno ohrabrenje i podrška. 

Dužina ture: 8 km

Visinska razlika: 430

Težina: Laka 

I najzad ulazimo u korito Crne reke! Počinjemo polagano, obazrivo. Potrebno je odabrati kamen dovoljno stabilan, odgovarajuće veličinei pomogućstvu na korak od mesta gde stojimo. I tako polagano, učimo, napredujemo, strepimo da ne upadnemo u vodu, pa se osmelimo, pokreti postaju graciozni, uzbudjenje raste, opu8stamo se. Skok kao srna, pokret kao balerina… pljuusss,prva noga skliznula u bistru vodu! Smeh, razdraganost, kreće prava zabava! Tupkamo, cupkamo, skakućemo, bude se upsomene na skakanje po blatnjavim baricama iz detinstva i krećemo otvorenog srca. Puštamo da nas ponesu emocije davno zaboravljenog bezbrižnog detinstva. Pauze koristimo za lagano brckanje, nigde ne žurimo, lovimo malene ribice, jurio se sa sićušnim rakovima, tražimo zgodnu stenu na kojoj se možemo opružiti i sunčati. Kanjnom se razleze smeh razdragane družine. 

Polako krećemo nazad , mogli bi ovako u deogled, ali nakon grane za dušu , red je da orkepimo i telo. Na kraju staze je domaćinstvo Obradovića. Dočeka nas vlasnica MIlja, uvek nasmejana, brza kao čigra i donosi nam pregršt domaćih proizvoda. Punimo rančeve kajmakom, sirom i sokovima, slikamo se časkamo, a sledeći put ćemo sigurno ugovoriti ručak kod njih. 

Nastavljamo polako ka kkombiju, treba sada nadoknaditi izgubljene kalorije. Janjetina, lepinja sa kajmakom uz neizbeežno pivce. Prepričavamo uzmudjenje kod spustanja sa padine, smesno nam je koliko smo strepeli da se n e pokvasimo, a na kraju završavali mokri i srećni! Naravno osim vlasnika novih patika, da se zna. Patike su uljudno zamoljene od vlasnice da otanu suve i nove.. i patike poslušale!! 

 

MOgli bi ovako do u nedogled, ali sunce zalazi, mi polazimo polako kući, ali jedno je sigurno, upala svih mišića sutradan i Miljin domaći proteini i vitamini  probudiće uspomene i izmamiti nas osme još dugo po povratku. 

Zatvori