Taorska Vrela

Zelenilo, slapovi, miris prirode i stare vodenice,ova tura je obležena uživanjem i minimalnim naporom… 

By Maja

Obožavam šetnje u proleće, duži su dani, priroda se budi, drveće u pupoljcima, poljane u cvatu, a voda obogati potoke i slapove. Sa nestrpljenjem krećemo put Kosjerića u susret Taorskim vrelima.

Tek sam nedavno saznala za ovaj dragulj Srbije, od tada koristim svaku priliku za obilazak, a još uvek se nisam nagledala lepote ovog prirodnog spomenika. Obilazimo vrela, dok su slapovi  još uvek bogati vodom  a mladi prolećni listovi sremuša počeli su da izbijaju.

Do Taorskih vrela se može stići iz više pravaca, mi smo krenuli od sela Radanovci i skoristili priliku da obiđemo spomenik  podignut Žikici Jovanoviću Špancu na divnom uzvišenju, odakle puca pogled na široku dolinu. Upravo je ovde poginuo heroj narodnooslobodilačke borbe, 1942 godine. Dugo godina je 07. jul obeleživan kao državni praznik dan ustanka  protiv okupatora u Srbiji. Smatra se da je tog dana kada su ispaljeni njegovi pucnji, počela borba protiv okupatora. Poslednjih godina, ovo mesto se sve manje posećuje, ali je još uvek lepo uređeno i odlično je mesto za odmor i uživanje u okolini.

Spuštamo se i krećemo kraj Skrapeža kroz šumu. Taorska vrela izbijaju u selu Donji Taor i ulivaju se u reku Skrapež. Taorska vrela su nakada bila bogata vodom, sa slapovima koji su se obrušavali sa litica, danas se slapovi završavaju vodopadom od 4,5 metara visine. U 19. veku  u ovom kraju južno od Valjeva, Taor je bio jedino selo. U drugoj polovini 19 veka počinje naseljavanje ovih krajeva i tada nastaju dva sela, Donji i Gornji Taor. U to vreme su vodenice bile rasprostranjene, na području Povlena bilo ih je oko 200. 1978 godine kaptirani su Taorski izvori za vodovod Kosjerića i od tada voda polako nestaje.

Dužina: 6km

Težina: Za početnika

Staza nas vodi kroz divnu šumu kraj rečice, na nekoliko mesta se prelazi s leva na desnu stranu, pa onda ponovo nazad, negde možete čak i pregaziti Skrapež, što daje poseban draž ovoj avanturi. I naravno vrisak devojaka: „Zmijaaa……..“.  Ima dosta blavora od kojih se neki bezrazložno boje. A savladati strah je najlakše kad se suočite s njim, pa tako posle desetog pojavljivanja blavora polako i strah išžezava. Najinteresantniji deo staze jesete preskakanje Skrapeža, koji je dovoljno širok da se ne može prekoračiti. Varijante su skakanje preko kamena, zagaziti u hladnu vodu, a mi smo mlo istraživali i našli ka šumi uže korito i uspeli preskočiti.

Lepotu šumske staze, zamenjuje fascinantan vodopad na koji nailazimo. Pravimo neizostavnu pauzu da uživamo i da pustimo da vodena bujica spere i odnese nakupljene stresove i brige. Nastavlajamo prateći tok vode i nailazimao na vodenicu, koja je jedina obnovljena i na zadovoljstvo mnogih ljubitelja prirode spremno dočekuje posetioce. Na ovom potezu je nekada bilo 12 vodenica, među njima je i vodenica Save Savanovića, najpoznatijeg srpskog vampira koga je opisao Milovan Glišić. Postoji priča o vodeničaru koji je umro mlad i ostavio trudnu ženu. Veruje se da je dolazio svake noći i palio vatru da se ugreje i ostavljao cvetić na njenom jastuku.

Uz same slapove je jedina obnovljena vodenica i na zadovoljstvo mnogih ljubitelja prirode spremno dočekuje posetioce. Upravo ovde, gde se bistra voda lepezasto širi preko stena zelenih od mahovine i stapaju se mirisi bistrog planinskog potoka i dah borovih šuma, prešli smo 50. km ! Naših prvih 50. km! Ponosno i radosno kačimo zaslužene bedževe.

Bajkovita Srbija, prepuna divnih predela, spomenika prirode, zaštićenih područja i neverovatnih priča i predanja. Vraćamo se kući puni utisaka bogatiji za divno iskustvo i natovareno organskim kukuruznim brašnom i domaćim sirom. Tidža je čak 2 kg projinog brašna teglila 5 km,  samo što joj niko nije rekao da one nisu baš za PALAČINKE!!!

Zatvori