VRŠAČKI BREG

Reklo bi se laka tura, kad ono medjutim, bila nam je ovo možda i najteža tura u sred ravnice!

By Maja

Hajdemo u Vrsac! Rekoh to onako slucajno. Da nista nije slucajno, dokazalo se I ovog puta! Skupili se I idemoooo! Vrsac, jedan od najstarijih gradova u Banatu, grad sporta, grad vina I grad kosave.

Putujemo ravnicom, duz panonske nizije. Gde god pogledas polja pod zitom, kukuruzom I suncokretom. Bogata banatska ravnica, pustis pogled ka horizontu u beskraj. Otvaramo sirom prozore dok prolazimo obodom Deliblatske pescare. Tu se mesaju ruze vetrova pa nije slucajno bas na ovom mestu izgradjen prvi vetropark u Srbiji. Desetina vetrenjaca se ponosno sepuri, kao kakvi ogromni beli flamingosi zalutali trazeci davno nestalo Panonsko more.

Za manje od sat vremena stizemo u podnozje Vrsackog brega, koji je od Beograda udaljen svega 80 km. Setnju zapocinjemo od sportskog centra Milenijum I penjemo se duz stotinak stepenica Kalvarije do Crkvice – Kapele svetog Krsta . Hukcemo I uzdisemo, na svakih deset metara zastajkujemo, dugacka zima I cesta slavlja nam ugasila kondiciju. Ali pogled s vrha stepenista nagradjuje nas divnim pogledom na Vrsac. Divimo se Katedrali svetog Gerharda, najvecoj katolickoj crkvi  u Srbiji sagradjenoj 1863 godine, ponos Vrsca, Vila Breg,  Hotel Srbija, vidi se cak I Veliki ritski ribnjak vrsackih ritova. Odmaramo I uzivamo u pogledu, skupljamo snagu za dalji uspon ka Vrsackoj kuli. Tesim ucesnike da je ceo uspon na startu, jer cim  stignemo do Vrsacke kule stazu nastavljamo bez visinske razlike.

Dužina: 13 km

Visinska razlika: 399

Težina: Teža tura!

Posle sat vremena uspona stizemo na 399 metara nadmorske visine do Vrsacke Kule. Umorni, sretni krecemo u obilazak.

Vrsacka kula datira iz XV veka, veruje se da je podigao despot Djuradj Brankovic. Kula je sruseno, a delimicno je obnovljena kula Donzuan, koja je otvorena za posetice. Posle obilaska kule sedamo na siroke zidine I uzivamo u suncanom prolecnom danu. Mirno je, danas je stala Kosava I nema paraglajdera. Vrsacki breg je poznat po vetrovima koji skoro uvek duvaju, pa se nebo iznad Vrsacke kule sareni od mnostva paraglajdera.
Mi odmaramo li odnaramo, jedva se pokrecemo da nastavimo setnju ka vidikovcu Turban….opet uzbrdo! Ovoga puta pogled puca na prostrane vrsacke vinograde stare I do petsto godina! A gde god pogledas, ravno, nigde brda, sve je ravno. Fascinantno!

Posle kraceg slikanja spustamo se do.malenog zoo vrta odmaralista Crveni krst, ali nema pauze I kafenisanja, posle kraceg dogovora cak I Kris pristaje da idemo dalje. 
Odabiramo duzu i lepsu stazu do planinarskog doma pored sumareve kucice. Posle “samo jos malo ” uspona stizemo na pravu ravnu planinarsku stazu, kroz divnu sumicu, disemo punim plucima I ubedjujemo Kris da izdrzi jos samo malo, pa makar joj posle skupljali prilog za vestacki kuk! 

Tako pocinje prica o udruzenju Vopi, o drugarstvu, salama I uzivanju u prirodu. Stigosmo na kraju I na tu kaficu u planinarskom domu Vrsacki breg na Sirokom bilu, pojeli sendvice popili pivce I uzivali u prvom prolecnom suncu! 
Vratili se ocas posla, a nasa “laka pocetnicka tura” zavrsi se za nepunih sest sati. Presli smo 13 km sa visinskom razlikom.oko 400 metara! Odlicno za start!
 

Ponovili smo ovu turu pocetkom leta! Druga ekipa, ali isto zadovoljstvo na stazi. Iako je przilo sunce izborili smo se I s vrucinom I s mamurlukom.od prethodne veceri, cak ni komarci. Koji su besomucno napadali nisu uspeli da umanje lepotu ove akcije.

Zatvori